Мостови

СРБИЈА НА САЈМУ КЊИГА У ФРАНКФУРТУ 2019.
Подршка најбољих
У складу са расположивим средствима, штанд Србије није био велики, али је наступ био веома запажен. Са једне стране посетиоце су посматрали великани европске културе који су се бавили Србима и Србијом. Са друге су нас гледали важни српски писци и духовници чије годишњице обележавамо у 2019. Пажњу је привукло и предавање проф. др Роберта Ходела са Института за славистику у Хамбургу. По реакције на Хандкеову „Нобелову награду” западни медији су прво похитали на штанд Србије, а не Аустрије

Пише: Милица Деспот

Највећа је манифестација ове врсте у свету. Иза ње је традиција дуга преко пет стотина година, још откад је Јоханес Гутенберг (око 1400–1468) у оближњем Мајнцу пронашао штампање, као револуционарни начин умножавања текстова. Непосредно потом су штампари Јоханес Фуст, Петер Шефер и Конрад Хенкис на земљишту Сајма у Франкфурту организовали прву обимну трговину штампаним продуктима, који су убрзо сасвим потиснули трговину рукописима.
Сајам књига је био рођен.
Као последица Лутерове реформације, односно римокатоличке противреформације и цензуре изнуђене код „Царске комисије за књиге” при крају XVII века, Франкфурт губи примат и предаје га Сајму књига у Лајпцигу. Требало је да прође око две стотине година и да дође до поделе Немачке после Другог светског рата, да би Франкфуртски сајам књига опет избио на прво место.
Између 18. и 23. септембра 1949. на васкрслом Сајму књига у Франкфурту обрело се две стотине девет излагача. Прошле године, 2018, било је 7.503 излагача из 109 земаља, а посетилаца 285.024. Ове године су те бројке вероватно премашене.
Од 1993. Сајам је отворен и за електронске медије.
У међувремену, установљено је више сајамских књижевних награда. Сваке године бира се једна земља-гост, која представља тежиште ове манифестације. Године 2019. била је то Норвешка, следеће ће бити Канада, 2021. Шпанија, 2022. Словенија, 2023. Италија.

СУОЧЕНИ СА ЕВРОПСКИМ ВЕЛИКАНИМА

Програмски организатор овогодишњег наступа Србије на Сајму књига у Франкфурту била је издавачка кућа „Принцип Прес” из Београда, техничку подршку пружила је Привредна комора Србије. Иако је то било једно од мањих излагачких места, у складу са расположивим државним средствима, присуство Србије нипошто није остало незапажено. Објашњење је очито у концепту наступа, добро осмишљеном и професионално спроведеном.
У ликовном обликовању изложбеног простора доминирале су две главне композиције.
На првој су били великани европске културе и уметности који су говорили, писали, сликали или компоновали о Србији. Недовољно упућени посетиоци морали су да се суоче, изненађени, са таквим величинама какве су Гете, Шилер, браћа Грим, Пушкин, Андерсен, Ламартин, Ранке, Толстој, Достојевски, Ниче, Чајковски, Иго, Андрејев, Д’Анунцио, Аполинер, Ребека Вест...
На другој ликовној композицији биле су представљене главне теме овогодишњег наступа Србије на свим међународним сајмовима књига (Лајпциг, Пекинг, Москва, Франкфурт), онако како их је одредило Министарство културе Србије. То представљање, као и ова година у српској култури, били су у знаку низа значајних годишњица. У 2019. навршава се 90 година од рођења и 10 година од смрти Милорада Павића (1929–2009), 90 година од рођења Александра Поповића (1929–1996), 30 година од смрти Данила Киша (1935–1989), 70 година од смрти Растка Петровића (1898–1949), 120 година од рођења Радета Драинца (1899–1943)... Стота је годишњица од објављивања прекретничке збирке песама „Лирика Итаке” (1919–2019) Милоша Црњанског. Посебно место има 800. годишњица од стицања самосталности Српске православне цркве, као и 810. годишњица од настанка Студеничког типика. Тај знаменити спис Светог Саве, првог српског архиепископа, уграђен је у темеље Српске цркве, али је и „дело подједнако значајно за развој српског језика, писма и права”.
Велику пажњу привукла су предавања проф. др Роберта Ходела, директора Института за славистику Универзитета у Хамбургу, и др Драгане Грбић, научног сарадника Института за књижевност на истом универзитету, о превођењу књижевности као облику културне дипломатије. Домаћин на штанду Србије, испред „Принцип Преса”, био је проф. др Владимир Умељић. Први пут посебан угао штанда био је посвећен савременом алтернативном српском стрипу, његовим ауторима и издавачима.
Све време на штанду је приказиван и филм о геопоетици Србије, њеним пределима, људима, симболима, градовима, што је такође привлачило значајну пажњу посетилаца.

УТИСЦИ И РЕЧИ

– Врло је привлачан ваш штанд – рекао је Рудис Рубенс („Saruna Albums”, Рига, Литванија). – Говори о врло тананом смислу за естетику.
Томаса М. Зехендера („Danubebooks”, Улм, Немачка), привукло је нешто друго:
– Интересантно је, како видим на фотографијама, колико великана европске културе се бавило Србијом и Србима. Ми, благо речено, недовољно знамо о томе.
Стин Пипер („Hovedland Publishing”, Гјерн, Данска) пажљиво је на слици загледао један лик:
– Међу онима који су писали о Србији и Србима, видим и нашег Ханса Кристијана Андерсена. То је за нас Данце веома интересантно. Требало би се више позабавити тиме.
Придружује се и Мари Онеиси, француски издавач и дистрибутер књига:
– Заиста је лепо овде. Окружени сте књигама, лепим фотографијама, па још уз филм о лепотама ваше земље.
Једна од великих тема на штанду Србије, не само књижевних, можда неочекивано је постао Петер Хандке. Баш у то време саопштено је име овогодишњег добитника Нобелове награде за књижевност. Заробљеници западних пропагандних клишеа и медијских манипулација из деведесетих година прошлог века, заглављени у лажним наративима по којима су Срби кривци за ратове у рушевинама Југославије, а невини сви остали (Хрвати, босански муслимани, косовско-метохијски Албанци, па и сам Запад), били су потпуно затечени одлуком Нобеловог комитета. Јер велики писац Петер Хандке се још онда усудио да се отворено супротстави антисрпским лажима, медијским манипулацијама, ужасним стереотипима, и да непоколебљиво истраје у том ставу. Са зрелом смиреношћу и дубоком увереношћу подносио је све што се морало подносити због таквог става. И сад, наједанпут, Нобелова награда!
Многи западни посленици су по реакције похитали прво на штанд Србије, а не Аустрије (где је Хандке рођен) или Француске (где живи).
Дирк Курбјувејт, немачки књижевник и члан берлинске редакције Шпигла, најутицајнијег, најозбиљнијег и најчитанијег немачког недељника, управо таква питања и недоумице упутио је проф. др Владимиру Умељићу, представнику „Принцип Преса” на штанду Србије у Франкфурту. Замолио је за два минута времена, а онда је остао десет пута дуже. Професор Умељић објаснио му је да је Хандке и онда и сада заступао здрав разум (јер било која једнострана црно-бела слика стварности на може бити стварност), елементарну етику (јер радикална дехуманизација и стигматизација ма које социјалне групације не може припадати хуманистичком одређењу неке цивилизације), па и правни принцип „In dubio pro reo!” („У случају сумње, у корист окривљеног!”) Захтевао је да се чује и српска реч, дакле аргументи друге стране. Више је веровао својим очима, на месту догађаја, него оку камере и фотошопу. И имао је смелости и части да о томе посведочи, упркос ризицима.
Питао је Курбјувејт представника „Принцип Преса” шта је прочитао од Хандкеа и као да се помало изненадио дужином одговора. Добио је и исказ о једноипочасовном личном разговору са Хандкеом после једне трибине у Франкфурту.
Узвратно питање те врсте смо прескочили, из дипломатских разлога. Држање госта је у међувремену постало неупоредиво позитивније. При крају разговора, Шпиглов аутор је прешао погледом преко штанда и нарочито се задржао на ликовима великана европске културе који су се с дивљењем бавили Србима.
– Као што видите – рекли смо му – српска култура и историја су стотинама година биле врло запажене и цењене у Европи. Деведесетих година прошлог века то је постало изузетак, на који су се усуђивали само они уистину храбри, принципијелни и консеквентни. Међу њима предњачи Петер Хандке. Служи на част Нобеловом комитету што је Хандкеов огромни допринос европској култури препознао и наградио. Али, као што знамо, изузетак само потврђује правило.

***

„Национална ревија” у Франкфурту
Главна промотивна публикација на Сајму у Франкфурту биле су специјалне свеске Националне ревије „Србија” на немачком (Serbien auf der Buchmesse in Frankfurt 2019) и на енглеском језику (Serbia at the Frankfurt Book Fair 2019). Осим главних овогодишњих, посебно је запажена била тема „Чувени странци о Србији”. Представљени су и савремени књижевници Драган Хамовић (из Србије) и Предраг Бјелошевић (из Српске).

***

Поздрав из Тиране
Давид и Киси, Албанци из Тиране, нису крили своје одушевљење српским штандом и концептом наступа:
– Ваш штанд је веома леп, толико лепши од нашег! Смемо ли да направимо неколико фотографија? Желимо да их објавимо по повратку у Тирану, да покажемо како лепо то може да изгледа када држава финансијски подржи своје издаваче на Сајму књига у Франкфурту. Наша држава, наиме, не даје ништа, ми све сами морамо да прибавимо.